U razgovoru sa dobitnicama stipendija naše fondacije

U razgovoru sa dobitnicama stipendija naše fondacije

Predstavljamo dve studentkinje koje su po treći put dobitnice stipendije, Emilija Milivojević, studentkinja Tehnološkog fakulteta, i Miljana Bigović, studentkinja Pravnog fakulteta, koje su govorile o tome koliko im znači naša stipendija.

Koliko su vam stipendije koje ste dobile do sada od strane Carlsberg i Dunđerski fondacije značajne za nastavak studija?

Emilija: „Stipendije fondacije Carlsberg i Dunđerski su mi pre svega bile veoma značajne tokom studija, jer su predstavljale deo izvora prihoda kojim raspolažem, kako za potrebe studiranja, tako i za svakodnevne troškove i jedno putovanje.”

Miljana: „Stipendije Carlsberg i Dunđerski fondacije su za mene prvenstveno bile značajne kao vid priznanja mog truda i stremljenja i njihov ekskluzivitet sam po sebi je predstavljao veliki podsticaj za mene i moje dalje studiranje. Naravno, novčani karakter ove nagrade je bio od izuzetnog značaja za moje dalje usavršavanje, omogućivši mi ulaganje u sopstveni stručni razvoj kroz različite seminare i škole koje sam pohađala, kako u našoj državi, tako i u inostranstvu, knjige koje sam čitala i koje sada čuvam u svojoj biblioteci, ali i stručne prakse koje sam mogla bezbrižno da obavljam tokom studija.”

Da li ste ponosne jer ste nosioci stipendije već treći put?

Emilija: „Jesam, veoma sam ponosna što sam upravo ja nosilac ove stipendije treći put za redom, odnosno od samog početka vašeg stipendiranja.”

Miljana: „Smatram velikom čašću tu titulu, koju rado stavljam u svoj CV i na koju zaista dobijam pozitivne, zadivljene reakcije. Istina jeste da je na mom fakultetu ova stipendija zapravo ona koja vrši najprodubljeniju selekciju studenata i njihovih uspeha, te se ponosim svojom titulom i znamenjem koje ona nosi.”

Koliko je teško iz godine u godinu postizati dobre rezultate na fakultetu?

Emilija: „Ukoliko su osobine koje vas odlikuju odgovornost, komunikativnost i ambicioznost, a želja za uspehom vas “hrani”, a uspeh pokreće, nije teško postizati dobre rezultate iz godine u godinu.”

Miljana: „Rekla bih da svaka godina nosi sa sobom nove izazove na koje rado odgovaram. Trudim se da se ne fokusiram na prošlost i prethodne uspehe, kako moja budućnost ne bi ostala zarobljena u njima. Takođe, na taj način se lišavam pritiska zbog predstojećih izazova i očekivanja koja apsolutno postoje, pre svega sa moje strane. Po prirodi sam perfekcionista, te ne čudi što sam i sama sebi najveći kritičar. Ali mislim da je to ključ uspeha. Težnja ka samoaktualizaciji.”

Da li ste očekivali da ćete tri puta biti stipendista fondacije?

Emilija: „Skromnost jeste moja vrlina, ali iskrenost je pre svega, tako da moram reći da sam očekivala da ću sve tri godine  biti vaš stipendista.”

Miljana: „Biću iskrena – čim sam čula da je ugovor između Carlsberg i Dunđerski fondacije i mog fakulteta zaključen primarno na period od 3 godine, pomislila sam kako to savršeno obuhvata period od druge do četvrte godine mojih studija. Ipak, ne mogu reći da sam bila sigurna da ću uspeti da kroz sve četiri godine održim prosek 10.0, koji možda i jeste najproblematičniji za studenta (kako se nikada ne povećava), već sam se više nadala da će moj rad i zalaganje zaista prepoznati neko ko će znati da me za taj uspeh i nagradi, ali i jednog dana pruži mi određenu priliku da i u praksi pokažem svoj talenat i umeće.”

Šta biste poručili svojim kolegama, da li mislite da su stipendije važne za studente?

Emilija: „Stipendija može biti vaša motivacija, ne samo zbog novčane naknade, već i zbog želje da budete bolji.”

Miljana: „Svakako, prepoznavanje tuđeg truda i njegovo nagrađivanje jeste jedan od najuzvišenijih poziva čovečanstva. Ulaganjem u druge, mi zapravo ulažemo u sebe, svoje društvo i budućnost. Svojim kolegama bih poručila da svakako istraju u svojim ciljevima i pronađu sebe u onome čime se bave, ali i da iskoriste sve prilike koje im Carlsberg i Dunđerski fondacija pruža. Konkurencija jeste velika, ali ono što dobijate – prevazilazi svaku unutrašnju sumnju i nesigurnost. Konačno, zaključila bih da rad i delo same fondacije uistinu jesu oplemenili celokupan period mog studiranja i da se sada, kada se moje studije bliže kraju, istinski nadam da će biti i od krucijalnog značaja za moju buduću karijeru mladog pravnika željnog izazova i prilika za usavršavanje i sticanje iskustva.”